Kada su profesionalni esportisti počeli da zarađuju šestocifrene svote novca, viđali smo mnoštvo naslova na raznoraznim portalima o izuzetno brzom razvoju esport industrije. Danas međutim, takva zarada je postala standard, a ljudi su počeli drugačije da razmišljaju o njihovim platama. Nekoliko stotina hiljada dolara više nije ni vredno pomena.
Kako su se plate igrača menjale, tako je i cela esport industrija drastično porasla. Po zvaničnoj statistici jedne od korejskih agencija, njihova esport scena je porasla za više od 50% u periodu od 2014. do 2017. godine.
Najpopularniji esport u celom svetu je trenutno League of Legends. Ukupan budžet izdvojen za LoL, širom svih korejskih esport organizacija, iznosi 68.2%. Broj igrača je bio takođe pri vrhu sa ukupno 140 profesionalnih LoL igrača, koji čine više od 30% svih esportista.
PLAYERUNKNOWN’S BATTLEGROUNDS je zauzeo prvo mesto sa ukupno 148 profesionalaca, što uglavnom pripisujemo činjenici da u jednoj partiji ima 64 igrača. Broj Overwatch igača je takođe velik i iznosi 92.
Srž cele esport industrije je i dalje League of Legends. Najviše novca je investirano u upravo ovu igru i LCK ligu, koja i danas drži status najsnažnije lige na svetu. U anketi sprovedenoj 2018. godine nad 82 igrača LCKa, prosečna zarada iznosila je 155.000$. Ipak, plate najboljih igrača su drastično povećale prosek. Više od polovine igrača zarađuje manje od 89.000$. Međutim čak 37% igrača ima zaradu između 18.000 – 44.000 dolara.
Na sreću, igrači takođe imaju veliku zaradu i van regularne plate. Statistika iz 2017. godine kaže da samo 8.9% igrača nema nikakvu zaradu osim timske plate. Smatra se da prosečno zarade imeđu 18 i 180 hiljada dolara godišnje naknadno. ’’Džeparac’’ uglavnom dolazi od osvojenih turnira, strimovanja, gostovanja u emisijama i ostalim događajima slične prirode. U poređenju sa ostalim izvorima, broj igrača koji dobija personalno sponzorstvo je veoma nizak – 8.9%. Dok tradicionalni sportisti uveliko potpisuju ugovore sa brendovima kao što su Nike, Adidas i slično, esportisti nažalost još uvek nemaju istu priliku. Očekivano je da će zarda sa strane porasti u 2018. godini, jer su striming platforme poput Twitcha postale još poopularnije i nastavljaju svoj rast.
LCK igrači su doduše veoma mladi, što može biti i glavni razlog zbog čega velike kompanije izbegavaju sponzorstva. Prosečna starost LCK igrača iznosi samo 20.8 godina. Oko 19% igrača ima 22 godine, dok 17.6% ima 20. Poređenja radi, samo 9.8% ima 23 godine. Tužno je što igrači prestaju sa profesionalnim igranjem već posle dvadesetpete godine. Po brojkama iz 2017. godine, nije postojao ni jedan igrač u kasnim dvadesetima.
Obzirom da je prosečna starost veoma mala, profesionalno iskustvo iznosi svega otprilike 2.8 godine, a čak 53% igrača imalo je manje od 3 godine profi karijere, a samo 3.9% imalo je između 4 i 5 godina iskustva na komeptitivnoj sceni. Sudeći po statistici, igrači nailaze na poteškoće već nakon četiri godine bavljenja gejmingom.
Zašto onda ne vidimo isti trend i na Balkanu? Umesto toga, šta više, mi nazadujemo kao regija. Jasno je da ne možemo da se poredimo sa velikom Korejom, u kojoj je gejming postao kultura. Naš najveći problem trenutno su upravo sponzorstva, koja su izuzetno retka. Naši najkvalitetniji igrači odlaze u strane ekipe, jer jednostavno nemaju zaradu ovde, a ulažu podjednako mnogo vremena u svoj napredak. Jedan od ključnih razloga je i opšta svest širih masa o gejmingu i esportu generalno. Ljudi i dalje smatraju da su igre apsolutno gubljenje vremena, umesto da pojme to kao potpuno regularan posao, što automatski donosi i zaradu. Ne zaborvimo i manjak turnira u balkanskom regionu, kao i više nego skromne nagradne fondove.
Kada bismo samo malo pametnije pristupili celoj esport industriji, imali bismo sasvim korektnu scenu, koja bi neminovno napredovala iz godine u godinu. Potrebno je postaviti dobre temelje, razmišljati nekoliko godina unapred i pre svega imati viziju.
