Maja Marinković je pop džez pevačica koja svojim talentom i anđeoskim glasom lagano osvaja i region. Možda je izabrala teži put, bez skandala i previše komercijalnih pesama, ali kvalitet uvek dođe na mesto koje mu pripada. Ona je pevačica koja se poštuje, upravo jer se svojom profesijom ne bavi na trivijalan način, već ozbiljno pristupa svakoj pesmi koju radi, svakom nastupu, zapravo, svemu onome što čini njen poziv.
U susret letu i njenim mnogobrojnim nastupima, uradili smo intervju sa ovom mladom i beskrajno talentovanom pevačicom.
Kako je došlo do saradnje sa čuvenim džez muzičarem Anđelkom Duplančićem i kakva sećanja te vežu za taj period vaše saradnje i stvaranje tvoje prve pesme?
- Gospodina Anđelka Duplančića, Slavišu Pavlovića, Duleta Jovanovića i sjajnu Beti Đorđević upoznala sam i uživala u njihovom društvu i muzici tokom muzičkih večeri u okviru Festivala filmskog scenarija koji se održava svakog leta u Vrnjačkoj Banji. Tako je započelo, najpre prvo naše prijateljstvo, a onda i saradnja koja je rezultirala pesmom “Bosonoga samba”. To je bila moja prva pesma i prvo predstavljanje široj javnosti. Pesma u kojoj možete čuti u svakom stihu i tonu isključivo ljubav. Predstavljena je u okviru mnogih televizijskih i radijskih programa, ali bih ipak izdvojila gostovanje u emisiji “Pop karusel” radio Beograda, kod predivne Katarine Epstein. I kao nekadašnjem radio spikeru i kao muzičaru, za mene je velika čast što sam svoju pesmu i svoj rad prezentovala na visokom renomiranom radiju u okviru nacionalne medijske kuće. Na pozivu da sve buduće pesme predstavim u sklopu programa Radio Beograda, mogu samo da budem duboko zahvalna i počastvovana.
Tvoj glas na najlepši mogući način podseća na glas Maje Odžaklievske, koja je bila tvoj muzički mentor. Da li ti je to kompliment, ili bi ipak volela da u budućnosti više budeš prepoznatljiva po nekom svom, autentičnom muzičkom izrazu i da te ne porede sa drugim pevačicama?
- Maja Odžaklievska je pre svega moj prijatelj, predivna duša, raskošan vokal, neverovatno snažna zena, sjajna majka i baka, kao i vrhunski pedagog. Boja moga glasa neke ljude asocira na Maju, neke na Josipu Lisac, druge na Biseru i meni je to sasvim u redu. Ne mogu i ne želim da bežim od sopstvenog glasa. Mnogo ga volim, a imena sa kojima ga porede mogu samo da mi imponuju jer su sve te pevačice dive u najlepšem mogućem smislu. Najlepše je ipak, što se u obe moje pesme koje sam snimila do sada, čujem “ja”. U svom repertoaru imam i rado pevam i pesme pomenutih pevačica.
Iako si negde okarakterisana kao pop džez pevačica, ne libiš se da na svojom nastupima zapevaš i neku narodnu pesmu. Koje su to narodne pesme koje rado pevaš na svojim gostovanjima?
- Mi smo zaista beskrajno blagosloven narod kada je dobra muzika u pitanju. Poslušajte Zvonka Bogdana, tamburaške orkestre koji će vam na najlepši mogući način približiti lepotu Vojvodine, trubače, Stanišu Stošića, Čedu Markovića, saznajte sve o vranjskom karasevdahu na koji posebno emotivno reagujem jer sam rođena u Vranju, poeziju u pesmama Tome Zdravkovića… Sve pesme na koje mi srce zaigra volim da uvrstim u repertoar. Naravno, i savremene kompozicije su prisutne, jer na mojim nastupima ima dosta i mladih ljudi.
S obzirom na žanr muzike kojim se baviš i na svoj stav ne ostavljaš prostora gostima da prema tebi budu bahati ili bezobrazni. Međutim, da li je možda bilo nekih neprijatnih situacija?
- Uvek je bilo i biće da svojim ponašanjem ljudi govore o sebi najviše, tako da odgovaram isključivo za svoja. I da je bilo nečega takvog, zanemarljivo je u odnosu na sve ono prelepo što mi se dešavalo i što se dešava dok živim ono što volim. Uživam u susretima sa ljudima, u njihovim zagrljajima i najviše u njihovim nasmejanim licima. To ljudi osećaju i toga ima najviše i beskrajno sam zahvalna na tome.
Tvoja druga pesma “Sudar bez preživelih” doživela je lep uspeh i postala čak ženska i radijska himna. Koliko te to čini srećnom i negde obavezuje kada je snimanje novih pesama u pitanju? U smislu veće odgovornosti.
- Da, velika je to radost. Pesmu potpisuju Anđelko Duplančić i Nenad Škundrić. Ona je pratila promociju Nenadovog romana “Iza osmeha”, koji je za dva dana bio rasprodat. Naišla je na fantastičan prijem, posebno kod žena, jer iako je kontraverznog naslova, (po čemu je tekstopisac poznat) ona je tipična ženska ljubavna pesma, koja najbolje oslikava ženu koja se poput feniksa diže iz pepela kada iza sebe ostavi lošu vezu. U tome se dosta žena pronašlo, pa zaista vole ovu pesmu.
Rodom si iz Vranja, ali živiš u Vrnjačkoj Banji. Šta je za tebe najlepše u Vranju, a šta u mestu gde živiš i često nastupaš?
- Ljudi. U Vranju se kaže “Ne živi se s grad nego s ljudi”. Tako ja doživljavam oba mesta. U Vranju je moja porodica, moji rođaci, veliki broj prijatelja, kolega, tamo je i ulica i park moga detinjstva, Vukova škola, gimnazija, Učiteljski fakultet, galerija… sva ona mesta koja mi mnogo znače. Na ulicama je prelepa mladost, grad ima dušu. Vranje je deo moga bića i uvek sa ponosom ističem odakle sam. U Vrnjačkoj Banji su me ljudi prihvatili kao svoju i zato je sve više osećam kao drugi dom. Prelepo je mesto, vodeća turistička destinacija Srbije, pa vas pozivam da se i sami uverite o to.
Supruga si i majka, imaš li podršku svoje jače polovine kada je tvoj posao u pitanju i da li su dečica svesna čime se bavi njihova majka?
- Poziv koji sam odabrala da živim, živim sa radošću i moja porodica je uz mene uvek. Moja deca su moje dve najlepše životne pesme i muzika zauzima bitan segment u njihovom odrastanju.
Dozvoliš li sebi nekad taj “luksuz” da “potoneš” i da negde pomisliš da bi bolje bilo da si se opredelila za neku drugu vrstu muzike ili čak za neki drugi posao?
- Ne, nijednog momenta se nisam dvoumila oko toga kako želim i čime da se predstavim javnosti. Dok sam živela i radila u Beogradu imala sam ponude da snimim popularnu i komercijalnu muziku, ali moj san je bio da moje pesme traju dugo, a ne jednu sezonu. Verujem u trajanje pesama koje sam uradila. U Vranju sam dugo radila kao radio spiker. “OK” radio i Radio televizija Vranje u kojima sam sazrevala kao autor i voditelj svojih emisija, ali i kao prezenter informativnih vesti. Dirigovala sam crkvenim horom “Otac Justin” i to je pored muzičke škole, jedan izuzetan period moga života u rodnom gradu. Volim da slikam, pišem. Ne treba to da čudi, imajući u vidu činjenicu da u mojoj porodici ima mnogo umetnika. Od Boga nam je dat talenat. Sve što sam nabrojala sam radila sa puno ljubavi, a to je tajni sastojak svake sreće i uspeha.
Koje pitanje si poslednje postavila samoj sebi?
- Da li si za šetnju, Majo?
Kada možemo da očekujemo tvoju treću pesmu, i da li već radiš nešto po tom pitanju, s obzirom da je od “Sudara” prošlo tačno godinu dana?
- Ne po svaku cenu, ne bilo šta, samo da bih nešto snimila. S tim u vezi, uživajte u “Bosonogoj sambi” i “Sudaru bez preživelih” dok se ne oglasim nečim novim. Sve informacije možete naći na mojoj fb stranici “Maja & friends”.
Ljubim Vas pesmama.
