Prava životinja sve više i češće dobijaju medijski prostor, o njima se sve više piše, skreće pažnja na zlostaljanje, mučenje i nasilje nad nedužnim bićima. Neretko i javne ličnosti promovišu udomljavanje.
Jedna od takvih ljudi je i Lejla iz Sarajeva. Lepa Sarajka je do sada spasila i udomila skoro 400. pasa lutalica, pronašla im dom i spasila ih sigurne smrti.
Lejla, dobrodošla u Balkan Stars! Za početak nam reci nešto o sebi, odakle nam dolaziš ?
Zovem se Lejla. Imam 27 godina i živim u Sarajevu. Moja buduća profesija će biti poslovna psihologija. Volim proučaavati ljude i pomagati im na razne načine. Ali postoji jedna vrsta ljubavi koja je posebna i najveća, a to je prema životinjama.
U Sarajevu si poznata kao jedan od najvećih boraca za zaštitu pasa lutalica. Od kada je nastala ljubav prema životinjama i kako tako mlada devojka uspeva da se izbori za prava životinja ?
Ljubav i saosjećanje prema životinjama, naročito prema psima mislim da isam upoznala još dok sam bila beba. Još kad sam bila mala djevojčica, voljela sam se igrati s njima i kad god sam bila u prilici, pomagati im najprije hraneći ih. Moja želja za njihovim društvom je bila velika, pa sam zamolila mamu da nabavimo jednog psa. S tim da na pristane na to,jer sve sto sam donosila nije mi dala da zadrzim..Kroz mene je i ona mnogo zavoljela pse..Na taj način se moja ljubav prema psima još više razvijala. Shvatila sam šta znači iskrena odanost, ljubav i zahvalnost.
Kada si osetila potrebu da spašavaš napuštene pse kreneš u akciju udomljavanja ?
Uvidjevši koliko je moj pas Miu sretan i bezbijedan, poželjela sam još više da svi psi mogu imati što i ona:hranu, vodu,dom, toplinu i pažnju. Tako sam došla na ideju da dam sve od sebe da koliko mi mogućnosti dozvole, pomognem udomljavanju pasa. Stupila sam u kontakt sa nekim dobrim ljudima, koji su uglavnom stranci, pa i imaju bolje uslove za život. Zahvaljujući njihovoj dobroj volji, ali i želji da pomognu u smislu da udome neke od pasa, jako sam sretna jer znam da sam spasila mnoge pse od neislosrdnosti sadašnjeg vremena i ljudi sa lošim namjerama. Tokom spašavanja pasa sa ulica, nailazila sam na mnoge potresne situacije. Neki od pasa su bili bolesni, veterinari su ih jedva spasili, neki su bili žrtve nekih ljudi koji se bez razloga iživljavaju nad životinja, pričnjavajući im nezamislivu bol. Jednog psa, kog sam našla u blizine svoje vikendice sam toliko zavoljela, da sam ga, naposlijetku, odlučila zadržati i pružiti u sve ono za čim je dugo vremena, bolestan i gladan, tragao.
Da li znaš koliko si spasila pasa ?
Do sada sam uspjela udomiti 394 pasa, a nadam se da će se taj broj stalno povećavati. Najsretnija sam kada mi ljudi koji udome nekog psa sa ulice, pošalju fotografije kako se ti psi igraju i uživaju. S druge strane, moram priznati da sam jako tužna kada dođe momenat da pas treba da krene u novi dom, u inostranstvo.
Da li imaš neku želju koju bi volela da ti se ispuni ?
Emotivno se vežem za svakog od njih i rastanak nikad ne protekne bez suza, ali isto tako znam da je to za njihovo dobro, da više neće biti gladni, zlostavljani i bez doma. Najsretnija bih bila da imam tako velik prostor da sve cuke svijeta udomim kod sebe, da svi budemo zajedno. Ali čovjek treba živjeti u realnosti…Nadam se da će se i u našoj državi stvari popraviti po pitanju pasa lutalica. Svako živo biće zaslužuje hranu, vodu, ljubav i topli dom.
