Žalosno je što “BodyFitness” nije toliko rasprostranjen kod nas i što devojke nisu toliko ili pak nimalo upućene u ovaj sport. Kada vide devojku u teretani pomisle da će imati ogromne mišiće i izgledati kao muško, što naravno nije tačno. Fitness je predivan sport a devojke same biraju da li će biti jače ili manje izdefinisane u svakom slučaju neće izgledati kao muškarci.
Kada si počela da se baviš “fitness-om”, da li si imala uzora na početku ?
Pre nego što sam uopste i videla sta je “fitness”, gledala sam kako cure izgledaju. Tada sam prestala sa radom na tadašnjem poslu 2016.te godine, ,ostavila cigare ali sam sebe gledala u ogledalu i videla strašno mršavu devojku i naravno bila nezadovoljna sobom. Htela sam da promenim nešto ali nisam znala šta. Tada sam videla slučajno fitnes devojku koja ima izuzetno telo i rekla sama sebi “to želim“! Andreia Braizer mi je bila idol i ostala.
Uspela si da pobediš “anoreksiju”, sve čestitke ! Koji su ti planovi za naredni period, imaš li neki novi cilj koji si sebi zacrtala ?
Plan mi je je da nastavim sa ovim sportom i da završim školu za fitnes trenera. Želja je da izađem na binu i prođem kroz celo to dešavanje fitnesa. Videti te devojke i preživeti taj osećaj je nešto o čemu maštam ali i idem ka tome !
Sporta je danas sve manje, sve je više ljudi za računarom a kada dodje neka bolest tada se zapitaju “zašto” , koji bi savet dala ljudima koji smatraju da je sport samo “sporedna” stvar ?
Savet, da se pokrenu ma kakav to sport bio i da se ne obaziru na okolinu već da idu ka svom cilju i zadovolje svoje telo!
Pored fitnessa da li imaš neki hobi kojim se baviš ? Da li si imala podršku okoline u tvom radu ?
Meni je fitness sve. Sport koji mi je u početku bio samo hobi, posao je sport kojim želim ozbiljno da se bavim, samim tim držim treninge devojkama koje žele da dovedu telo do određenog cilja.
Podršku sam imala od muža i mame. Niko nije verovao u mene dovoljno jako kao što sam ja verovala u samu sebe.
Da li imaš neku poruku za tvoje pratioce i ljude koji su još uvek u nedoumici da krenu “zdravim životom” ?
Imam. Svesna sam da je jako teško krenuti, mnogo njih me pita “ko tebe motiviše” ! Verovali ili ne, ja samu sebe. Zasto? Zato što kada sam jednom krenula sa ovim sportom nijednog trenutka se nisam pokajala. Bilo je jako teško, suza, odricanja i znoja. Kada posle odredjenog vremena, mesec, dva, tri ili pet stanete ispred ogledala i vidite osobu koja ima samopouzdanje i koja je zadovoljna promenom, posle vam više ništa ne predstavlja problem. Potrebno je samo da krenete i da budete uporni.
