autor Jelena Bakos
U meni je postojao strah od nepoznatog,od uklapanja u društvo i okolinu, ismevanja i mogućeg nasilja jer sam sve ovo nekoliko puta preživela u nižim razredima OŠ.
To je nesto što se nikako ili jako teško zaboravlja. Nisam bila mnogo poverljiva i druželjubiva , imala sam malo prijatelja, ali rešila sam da sa njima krenem u neki za mene novi svet nadajući se da će sve biti u redu.
Prvi problem na koji sam naisla bila je garderoba. Dok je moja starija sestra izuzetno vodila računa o garderobi, šminki, frizuri i svemu ostalom, za mene su to bile nepoznanice. U početku sam isprobavala njenu garderobu, bilo je smešno videti kako to na meni visi, a moje tanke i krive noge suzavale su mi izbor. Rešila sam da ne odustajem od onoga u čemu se osećam prijatno, a to je uvek bila neka široka, kako je moja mama govorila, šljampava garderoba u kojoj bih se ja osećala sigurno.
Sa starijom sestrom nisam nikada izlazila, mada sam želela i potajno se nadala da će me nekada pozvati da idem sa njom. U mojoj glavi je bila samo jedna misao da se moja sestra mene stidi, mog izgleda i ponašanja, dok je ona bila moj idol, uvek u centru pažnje zbog svoje lepote i harizme.
Prvi izlazak je prošao lepo, bila sam neko novo lice u gradu, a moji strahovi pokazali su se suvišnim.
Svakim izlaskom dobijala sam na samopouzdanju, počela sam i da se šminkam, doterujem pa i privlačim radoznale poglede suprotnog pola. Počela sam da se opuštam i uživam, više sam se družila, počele su da se rađaju i prve ljubavi, ali i poneka zavist radi moje spontanosti i druženja više sa muškim društvom, jer su me oni bolje prihvatali.
Jedne večeri u diskoteci, prišla mi je pijana devojka i ničim izazvana osim što sam je, kako sam kasnije saznala iritirala, počela da me gura i udara, oborila na pločnik i šutirala.
Sve se veoma brzo odigralo, dok jedan od mojih drugova nije video, bukvalno je podigao od mene i oterao, a mene otpratio kući. Dok smo majci objašnjavali šta se dogodilo stigla je i moja sestra vidno uzrujana a ja sam znala da na ovome neće ostati, jer su me volele i svaka od njih je znala kako će to da reši kako bi me zaštitile na neki svoj način.
Manje me je bolelo telo od batina nego duša, osetila sam se jadno, poniženo, zbunjeno dok je u glavi iznova i iznova odzvanjalo ZAŠTO?
nastaviće se …
