Predsednik ste jedne od najboljih evropskih i svetskih “security” organizacija , “Kobra” , obezbeđivali ste brojne svetske lidere, kako je tekao put do uspeha i kakav je osećaj biti “vođa” jedne takve svetske organizacije?
Nikada nisam pomislio da će mi posao doneti uspeh. Krenulo je jako bolno. Kada sam 2000 godine u povratku iz rata sahranio dvogodišnjeg sina, jedina moja želja je bila da odem za njim. Vera u Boga me je učila da oduzimanje života sebi ,nije rešenje jer ja i on ne bi bili onda na istom mestu.
MORAO SAM DA POKUŠAVAM DA ZASLUŽIM TO MESTO.
Sasvim slucajno sam te godine natrčao na sad vec poznati “zemunski klan” bilo je to na nekoj benzinskoj pumpi ,naljutili su se sto sam im rekao da pomere vozila. Bukvalno sam video da se utrkuju ko će pre da izvadi pištolj počev od samog vodje koji je tada bio jako ljut sto je povredio nogu na nekom fudbalu. Tada sam shvatio da se ja ne plašim za sebe i da sam strah izgubio.
Nakon toga počinje moja nazovimo karijera. Čuvao sam ljude.
Počelo je u Srbiji bas u to vreme a nakon toga sam otišao na Siciliju pa posle toga na Azurnu obalu. Kad god se pojavi klijent koji je u crvenoj zoni ugroženosti ja sam išao prvi. Njemu je jako bilo stalo da živi, a ja sam tu bio nekakav anđeo čuvar. Plaćali su dosta, pričali da sam hrabar, sposoban, inteligentan, ali niko , ali baš niko nije znao za gubitak u mom srcu i da ja nisam imao šta da izgubim sem ovozemaljskog života.
Tako je došlo do tog uspeha kojeg nikada nikom na svetu ne bih poželeo.
2011 godine prilikom formiranja organizacije u koju će biti uključeno 54 evropske agencije i 21 nacija jedan od Italijana kojeg sam čuvao je dao predlog da se kandidujem. Pobedio sam, a onda i ponovo 2015 godine i sve se to završilo u januaru ove godine posle dva mandata. U samoj organizaciji nisam provodio mnogo vremena pored jednog klijenta. Bio sam neko ko kordinira i obilazi klijente i same ekipe koje ih čuvaju, pet dana jedan grad pa drugi i tako po celoj Evropi. Sve je bilo osmišljeno za zaštitu ličnosti, ali svakako smo morali da čuvamo pre svega i njegovu porodicu pa onda i imovinu, brod, avion, fudbalski stadion, vinariju… Jednostavno morao sam da znam sve o njemu ili njoj, živeo sam tim životom i kada oni spavaju ja sam bio budan. Bilo je lepo kao srbin biti na čelu jedne velike evropske grupe hrabrih i plemenitih ljudi koji rizikuju svoj život čuvajući tuđi. Mnogo sam dobrih ljudi iz Srbije i Crne Gore odveo preko i zato sam ponosan. U to vreme su gubili živote ispred splavova radeći za 20 eura. Jako sam dobre procene pravio u izboru ljudi i danas kada se okrenem iza sebe mislim da nisam pogrešio nikada.
Da li bi izdvojili nekog sa kim ste imali saradnju i kakvi su privatno oni u odnosu na ono što vidimo u medijima?
Kanski festival je uvek donosio taj skup glamura i pozitivnog ludila. Kada posle mnogo ugroženih ličnosti i raznih situacija gde možes da pogineš, dođeš u Kan i čuvaš poznate od paparaca i kada skidaš kineske turiste sa drveta dok pokušavaju da vide Kamerun Diaz onda ti to dođe kao odmor. Izdvojiću ipak od svih poznatih glumaca, sportista, biznismena, presedničkih kandidata dve ličnosti. Jedna je baš Anđelina Joli ona je ono nešto što je ostavilo trag u silnim ljudskim energijama koje su prošle kroz moj život. Bukvalno magična osoba. A sa druge strane kao direktor bezbednosti jedne ruske kompanije upoznao sam jednog velikog čoveka Sergeja Samsonenka. On je poznat u Srbiji kao neko ko je ulagao u Makedonski sport,počasni je konzul Rusije u toj zemlji. Njega ističem kao primer svim milijarderima koga novac nikada neće promeniti. Rado ga obilazim i dočekujem u Beogradu i dan danas.
Na Vašem instagram nalogu objavili ste veliki broj mesta u kojima ste boravili, imali neko posebno mesto koje bi izdvojili, koje je ostavilo poseban utisak ?
Jedno od najposebnijih gradova je Nica. Taj grad ispunjava sve kategorije koje ja volim. Pre svega istorija i umetnost pa onda i sve ostalo. Po lepoti mogu izdvojiti još Valensiju i Firencu.
Napisali ste pesmu “Lazarica”, koju mnogi smatraju pesmom godine u izvođenju Uroša Živkovića. U spotu igrate lik Miloša Obilića, kako je nastala pesma i kako je biti u “koži” Obilića ?
Lazarica je delo koje nije došlo slučajno i nije moja prva pesma. Inspirisan delom Kneza Lazara napisao sam tri pesme. Hteo sam da podsetim moj narod na jednu činjenicu i zaveštanje koje je Stefan Nemanja na samrti izgovorio svom sinu Svetom Savi rekavški da “nije zlo znati tudju pesmu ,zlo je kad zaboravimo na svoju”. Lazarica je baš ono što je trebalo našem narodu.
Jedan sveštenik iz Niša me je pozvao nakon izlaska pesme i rekao brate ti nisi napisao pesmu vec tropar Svetom Knezu Lazaru i uspeo si da nateraš Srbiju da zaplače i da se moli pevajući pesmu.
Ona jeste moja molitva.
U njoj se opisuje otac i muž Lazar,baš onako kako sam zeleo. U moru lepih emocija dok se igra sa svojom porodicom stiže ucena i loša vest. Onda sledi odgovor koji dan danas daje smisao našeg postojanja da zemaljsko carstvo i glava nisu vrednost već prolaznost a ključ višnjeg carstva i dokaz vere i svetog za sve srbe je upravo Lazar. Ovom pesmom se ne završava priča koju sam spremio, uradio sam 12 pesama. Lazarica je početak priče. Sledeća je “Zvona Notr Dama” kao nastavak na Lazaricu i samim spotom. Otkriću vam malo , spot počinje u Parzu 1389 kada Francuski kralj prima glasnika koji mu iz Firence donosi pismo i obaveštava ga o pobedi srpske vojske na Kosovu.
U znak zahvalnosti kralj naređuje da zvone zvona za srbe a onda bukvalno počinje prikazom spota Boj na Kosovu u kome će mi pomoći ponovo organizacija “Beli orlovi” vitezovi iz prvog spota. Biće opisane sve bitne istoriske činjenice. Znam da je teško opravdati povernje svih vas novom pesmom u odnosu na kako kažete i sami jednom od pesama godine . Ja samouvereno tvrdim još jača pesma koja podiže bukvalno svaku dlaku na telu, nešto što će vas dovesti do neverovatne pozitivne Božanske energije. Tek sad sledi ponos i erupcija dobrog. Uroš neće pevati nastavak, on je izneo prvi deo savršeno i hvala mu na hrabrosti da otpeva srpsku istoriju, jer kako god zvučalo 99% pevača to neće radi novca koje gube kako kažu na “nekim” nastupima. A vezano za ulogu Obilića, ona je došla na nagovor direktora video produkcije pošto su nam svi glumci na koje smo računali otkazali saradnju. Poslednji dan pred snimanje nismo imali ni glumca Lazara ni Miloša. I tad sam se malo razočarao u srpske glumce, zar niko neće da glumi ova dva sveta lika ? Imao sam kontakt sa jednim jako poznatim turskim glumcem koji će se kako stoje stvari pojaviti u nekom od sledećih spotova.
On je rekao da mu je čast da igra turskog vezira , a naš poznati glumac koji je trebao da igra Miloša zadnji dan pred snimanje odlučio je da se ne pojavi jer nije ljubitelj narodne muzike. I eto postao sam Miloš Obilić preko noći.
Oprostiće mi svi, kojima se nije dopala moja uloga u spotu. Izneti lik Miloša najvećeg srpskog viteza i simbola srbstva je bila veća i teža odgovornost nego sve ostalo. Voleo bih da sam živeo u vreme Lazara i Miloša, ali kad već nisam imao tu čast onda neka me moja deca upamte po ulozi Obilića. Ova pesma nije dobila prostor na televiziji sem Grand tv, verujte nisam očekivao da će je pustati, znao sam da će se narodu dopasti. A programi nam jesu onakvi kakvi smo i svi mi, glumci neće da glume Lazara, pevači neće da se zamere dok o svojoj istoriji pevaju, šta da očekujem od televizije. Lazarica plovi u nama daleka i ne poznata vremena možda tamo nekada i negde bude i himna.
Šta bi ste poželeli svojim prijateljima u novoj godini i celom našem narodu?
Pre nego poželim nešto lepo u novoj godini , voleo bih da se zahvalim svima koji su učestvovali u “Lazarici” i pre svega mojoj mezimici Aleksandri, to je ona mala moja kopija sa početka spota koja traži da joj pričam o Lazaru.
Nisam mnogo mudar ako se ponesem bilo čim pa i ovim sto sam napisao tekst i muziku za ,mudrost je Božije delo , ali svakako jedan od motiva koji mi je vratio veru u ljubav i zivot pa i sam strah jeste ona. Koliko god sam sve one sposobnosti za čuvanje usmeravao samo na nju, moram priznati da je u ovom teškom vremenu i ona mene čuvala sa svojih 7 godina i vraćala na pravac u kojem sam davno pošao. Ako i znam šta je ljubav onda to znam zbog moje ćerke i ove reči joj dugujem. I zato pronađite razlog i smisao u ljubavi prema nekome, ne živite za trenutak već u trenutku pronađite večnost, neka vam
ova godina kojoj svi čekamo kraj bude dobar primer za ružno i tužno.
Milion puta smo u novogodišnjim čestitkama čuli “puno zdravlja”. Mislim da smo svi sada jako spremni da uradimo baš sve radi samo te jedne želje. Samo zdravlja vam želim mnogo, a svaki san će biti ispunjen ako verujete. Neka vam Gospod Bog u novoj godini donese mnogo radosti i neka vas sve sačuva na okupu i umnoži još više moj ponosni narode!
