Bez obzira na svoje mlade godine, glumac Aleksandar Kojić je već ostvario značajne rezultate, tako da smo imali prilike da ga gledamo u serijama kao što su “Ubice mog oca 4”, “Vojna akademija 5”, “Urgentni centar” i mnoge druge.Likove koje je igrao u predstavama “Povratak otkačenih”, “Zdravkina lekcija”, “Robin Hud”, “Maj nejm iz Mitar”, bili su izuzetno zapaženi od strane pozorišne publike.Međutim, ukoliko volite pesme Dženana Lončarevića i Mirze Selimovića, onda ste ovog mladog i talentovanog momka sigurno zapazili i u spotovima za pesme “Košava” i “Nevjerna”.
Ali ono što je svakako najinteresantnije i o čemu se piše poslednjih dana, to je njegovo putovanje u Meksiko.
Naime, Aleksandar je upisao Televisinu akademiju u želji da snima meksičke i španske serije. Ovom odlukom, Aleksandar će postati prvi glumac koji će na ovaj način predstaviti Srbiju.Ovo je svakako bio jedan od povoda da sa njim uradimo kratak intervju kako bi saznali još neke detalje.
Šta bi Aleksandar koji je pre nekoliko godina zvanično počeo da se bavi glumom, kada je bio na početku, rekao današnjem Aleksandru i obratno?
- Jako zanimljivo pitanje. Aleksandar danas bi onom Aleksandru rekao da bude uporan, da manje veruje ljudima i da se bori za svoje snove. Dok bi onaj Aleksandar ovome danas sigurno rekao “Ma lažeš me! Ne verujem da to može meni da se desi.”
Da li je bilo trenutaka kada si poželeo da odustaneš od svega bez obzira na prisutnost velike želje i ljubavi kada je gluma u pitanju?
- Uh, da! Bilo ih je mnogo, ali nekako sam se uvek vraćao na onog malog Aleksandra i njegovu želju za glumom i na to koliko me ovaj posao čini srećnim i ispunjenim tako da sam sve krize prebrodio zahvaljujući tom Aleksandru i dragim ljudima oko sebe koji su mi najveća podrška. Pitao sam se zašto nisam završio drugi fakultet, zašto nisam upisao recimo neku stomatologiju, medicinu, IT, ali kad god sam stao na scenu ili ispred kamere – odgovor je bio jasan!
Da li si uvek imao podršku svojih bližnjih ili je bilo i onih koji su govorili “drži se ti nekog zanata, nećeš se od glume najesti hleba”?
- Od ljudi koji me poznaju sam uvek imao podršku i to je ono što je meni davalo vetar u leđa. Naravno da je bilo i tih drugih komentara, ali svako zna koga treba i koliko čuti i slušati.U lepim stvarima je lako uživati.
Da li si spreman, kada jednog dana postaneš daleko popularniji glumac, se podjednako nosiš i sa lošim komentarima koji će svakako biti neizbežni?
- Ranije sam se plašio tih komentara, ali nekako ovo vreme danas u kojem živimo, svi ti zlonamerni ljudi koji samo čekaju da nekog oblate i ocrne, sve to mi je bio jasan znak da je to sastavni deo mog posla i da će uvek postojati ljudi kojima će se sviđati moj radi i onima kojima se neće sviđati. Tako je to, nije se rodio taj koji je svima ugodio.
Da li je bilo lako doneti odluku i “ostaviti” sve ono što imaš u ovoj zemlji i započeti jednu “Televisa Presenta” priču?
- Nije bilo lako, pogotovo jer nisam mogao ni da sanjam da bi meni moglo ovako nešto da se desi. Meni zapravo to jeste oduvek bila želja i valjda kada nešto toliko dugo želimo, deluje nam nemoguće i samim tim se nisam ovome nadao. A ostaviti sve iza sebe, sve drage ljude i krenuti s jednim koferom u drugu državu, na drugom kontinentu je veliki korak. I, žao mi je što nisam imao priliku da u svojoj državi pokažem šta i koliko mogu, ali pored tolikih zatvorenih kastinga u Srbiji je nemoguće doći do svojih 5 minuta. I valjda je suđeno da odem.
Šta bi te više učinilo srećnim? Da postaneš glumac koji će zarađivati milione i koji neće biti medijski popularan i poznat ili glumac koji bi imao jednu pristojnu zaradu, ali da za njega znaju svi?
- Ja bih voleo da živim od posla kojim se bavim i koji me ispunjava i da pritom od tog posla zarađujem onoliko da mogu svom krugu ljudi da priuštim lep život, onako kako sam oduvek maštao da ću moći.
Kako bi voleo da glasi prva rečenica kojom ćeš se obratiti svojoj porodici nakon nekoliko meseci boravka u Meksiku?
- “Majka, pakujte kofere, krećem da snimam uskoro nešto veliko i moramo da budemo zajedno i sada kada se konačno dešava nešto lepo, kako smo i u ružnim i bolnim stvarima bili zajedno.”
