ANGELINA PETROVIĆ: VIŠE NE DOZVOLJAVAM DA NEKO NA TEMELJU MOG TALENTA STVARA LIČNE POENE!

admin
1 0
Read Time:7 Minute, 1 Second

Književnica Angelina Petrović nedavno je objavila svoj novi roman “Iznutra”, deveti po redu. To je bio i više nego dovoljan povod da sa njom napravimo intervju i zajedno sa vama podelimo njene prve utiske, kao i planove za naredni period.Krajem avgusta objavili ste deveti roman koji ste pisali dve godine. Šta može vaša čitalačka publika koja još uvek nije nabavila primerak romana “Iznutra” da očekuje?

-​ U pitanju je još jedan psihotriler iz mog pera, slojevita i složena priča o doktoru Vladimiru koji biva osuđen na doživotu robiju radi petostrukog ubistva. Njegova borba da dokaže svoju nevinost doseže neslućene visine, istovremeno i padove. Paralelno ispisujem tragičnu sudbinu penzionisanog agenta državne Bezbednosti koji jedini veruje u njegovu nevinost. Okosnicu priče čine tri sudbine, međusobno povezane i sve ono što se dešava do samog kraja teško je prepričati u nekoliko rečenica, ali moji čitaoci znaju da ih pre svega čeka priča koja tera na razmišljanje, a tek nakon toga pruža i zadovoljstvo. Sve zajedno čini me romansijerkom oštrog pera, pa iako slovim za “teškog” pisca, tvrdim da je pisanje doživotno učenje i da svakom novom knjigom rastem u najpozitivnijem smislu te reči.

Stvarali ste u trenutku kada su se mnogi povukli, nezavisno od profesije kojom se bave. Kako funkcioniše jedan pisac u uslovima koji su daleko od prihvatljivih?

-​ Knjiga ne sme da bude štivo koje ćete zaboraviti nakon nekoliko dana, već mora da ostavi makar mali tag u dušama čitalaca. Onaj dublji, u vremenu, ostaviće samo oni autori čija dela poseduju emociju i suštinu. Ono što je karakterisično za život pisca je da stvara u uslovima koji su netipični za mnoge profesije. Pandemija me nikako nije omela, jer ti trenuci besprekorne samoće ili suživota sa junacima knjige dozvoljavaju neslućenu slobodu svakom stvaraocu. Virus je tekao pored mene kao mutna reka, ispisivala sam stranice jedne priče koju sam osećala čitavom dušom, sa željom da moj novi roman pod naslovom „Iznutra“ bude bar pola stepenika ispred prethodnog. Taj takmičarki duh gde svoja dela poredim međusobno, pomaže mi da budem temeljnija, složenija, preciznija, vođena jednim ciljem – da budem bolja svakom novom knjigom.

Gde sta održali prvu promociju romana “Iznutra”?

-​ Prva promocija novog romana održana je u Novoj Pazovi krajem avgusta, odmah nakon izlaska istog. Potom sam se nedavno vratila sa sajma knjiga u Banja Luci ( 14. 09. – 20.09.) gde sam se svih sedam dana družila sa svojom publikom kako sam to činila i svih prethodnih godina. Nosim brojne utiske i trebalo bi mi mnogo vremena da sa čitaocima vašeg portala podelim sve ono što sam ponela u duši. Uglavnom, nastavilo se nepisano pravilo da onaj ko pročita jedan moj naslov, potraži i ostale. Ponosna sam na svoju publiku u Republici Srpskoj koliko i na čitaoce u Srbiji. Nakon sajma knjiga održana je promocija i u Mrkonjić Gradu u Narodnoj Biblioteci i ovom prilikom im se zahvaljujem na dobroj višegodišnjoj saradnji. Sledi beogradska promocija novog romana, a nakon toga očekuje me dosta gostovanja u Srbiji i pet sajmova u regionu ukoliko epidemiološka situacija to dozvoli. Ako se uzme u obzir da sam u proteklh 11 godina održala preko 700 književnih večeri i na najlepši mogući način svoj rad približila čitaocima, ne čudi činjenica da pisanje doživljavam kao jedan uzvišen plemenit čin. Svakako da se moji romani mogu kupiti u svim Delfi i Vulkan knjižarama, ali to ne umanjuje začaj direktne komunikacije sa publikom koju pružaju promocije i sajmovi. Premijerno, svi moji naslovi prvi put će se pojaviti na​ Interliberu, sajmu knjiga u Zagrebu gde ću tokom sedam dana ( 9.11. – 15.11.) čitaocima i Hrvatskoj približiti svoje stvaralaštvo i verujem, poneti nove utiske. Dok ću već 22.10. u 19h gostovati u Stanarima, opština Doboj, u organizaciji Centra za kulturu.

Imate svoju izdavačku kuću. Da li vas to čini spokojnijom ili i to ima svoju drugu stranu medalje?

-​ Već nekoliko godina imam svoju izdavačku kuću – Izdavačko producentsku kuću “Cepelin” koju vodim sa sinom, Davidom Petrovićem, koji je filmski reditelj. Umetnički posmatrano, svejedno je ko Vam je izdavač, ali ako se osvrnem na drugu stranu čitave priče, a to je poslovnost, svakako da sve dobija drugačiju dimenziju. Osećam se lagodno, zaštićeno, jer sam izbegla sve one zamke koje izdavaštvo nosi samo po sebi, a to je prevara, neprofesionalnost itd. Bila pandemija ii ne, svi izdavači žele da zarade, dok autor želi da se njegova knjiga promoviše i prodaje u knjižarama. Pošto je moj sin i moj izdavač jasno je da nemam takve oscilacije i da mogu da se sasvim posvetim pisanju bez bojazni da će neko na temelju mog talenta stvarati lične poene. Ako dodam da “IPK Cepelin” objavljuje isključivo naslove Angeline Petrović jasno je da nisam kamen spoticanja drugim autorima.

Koliko su vam važne nagrade? Smatrate li to bitnim priznanjima ili potvrda kvaliteta ipak može da “prođe” i bez njih?

-​ Triler koji mnogi smatraju mojim najboljim delom je moj peti naslov „Sveštenik“. Izašao je kao audio knjiga u uzdanju Narodne biblioteke Istočno Sarajevo jer se bavi temom ega i alter ega, gde sam na sebi svojstven način pokazala u kojoj meri alter ego može da ispiše karakter i postupke svakog od nas, a da toga nismo ni svesni. Psihološki roman koji mi je doneo usku nominaciju u trenutku kada Ninova nagrada nije bila toliko osporavana kao danas, knjiga je na koju sam ponosna i zbog velikog broja tiraža koje je doživeo. Ne smatram da je nagrada ta koja donosi popularnost dela i tiraže, naprotiv, uverena sam da je čitalac jedina i osnovna karika u tom lancu koji utiče na to koliko će se neka knjiga čitati. Ako se moj roman dopadne čitaocu, on će ga preporučiti i to je put knjige bez zaustavljanja, trasa koja piše istoriju. Pisci to znaju, oni pravi, istinski, koji veruju u svoj rad i kvalitete nikada ne teže kratkoročnoj i jeftinoj popularnosti već strpljivo čekaju da im njihovo delo pokaže jesu li radili valjano. Minuli rad je veoma bitna sekvenca stvaralaštva jer prošlo delo daje smernice budućem stvaralaštvu. Sigurno je da prija kada ste svesni da se roman čita dok ispisujete stranice novog. Upravo je stigla informacija da će objaviti audio izdanja još dva moja naslova, što mene, kao autora, čini ponosnom.

Postoji li definicija umetnosti?

-​ Svojim radom pokazala sam da umetnost nije umetničarenje već ljubav uz koju se ostaje do smrti, i nakon smrti. Ljubav je motiv, ljubav je bol, ljubav je radost. Svako od nas bira šta će uzeti. Rođeni smo da dotaknemo i sam vrh te ljubavne piramide I ostanemo na njoj ako naučimo da poštujemo sebe pre svega. Danas živimo u vremenu kada se emocije otimaju, rasipaju, kidaju, tek kada pronađemo u nama samima pregorele osigurače shvatićemo koliko toga treba da menjamo kako bi postigli taj životni balans gde ima mesta da volimo i zemlju i životinje i decu, prijatelje. I nipošto ne​ zaboraviti voleti sebe, odupreti se sebičluku kako je to narcisoidno, već preko potrebno. Poenta je u sledećem: Volim sebe, jedino tako volim i tebe!

Da li se pisanjem stvara delo ili samo pusta iluzija?

-​ Odavno sam rekla da moji romani nisu moja deca već dubok bunar iz koga crpim onu snagu toliko neophodnu u trenucima kada se nađem u raskoraku između želja i mogućnosti. Pisac mora da bude biće ogromne širine, sposobno da stvara uvek iznova, a to nikako ne može postati ako ostane zarobljen u svom romanu. Onog trenutka kada moj roman ugleda svetlost dana dešava se naš „rastanak“. Mera te sposobnosti da se okrenete novom izazovu nekad je veća, nekada manja, ali mora da postoji kako ne bi postali invalid duše. Upotrebila sam grubu reč, ali sa namerom da dočaram dubinu jednog nadasve snažnog osećanja truljenja talenta zarobljenog u napisanom delu. Ne bolujem tu bolest i zato iza sebe imam toliko napisanih knjiga u poslednjih deset godina. I sada se pripremam za svoje deseto delo, intenzivno razmišljam i o sebi. Ko sam u suštini, gde sam krenula, kome to verujem? Duši ili srcu. Linija je pretanka. E, to je dar umetnika – želja da stvara dok je živ. Svako novo delo nosi u sebi žar tvorca, možda se intenzitet menja, ali bezuslovna ljubav i talenat zakačeni su za srce i nikada se ne pomeraju. Sposobnost da se na papiru ostavi krv je slična rađanju, zato je božanstvena.

Za sam kraj, recite nam šta je blagoslov, a šta usud jednog pisca?

-​ Talenat je blagoslov, usud je taština! Ma koliko se branili, napada nas i jedno i drugo.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Next Post

Isak Šabanović: Svoj stil bih opisao kao jedan među gorima

Isak Šabanović je dobro poznato lice i glas. Uspio je nešto što nikome u istoriji Zvezda Granda do tada nije uspjelo, da postane zvijezda dok takmičenje još postoji. Ovoga puta je pričao o njegovom stilu odijevanja. “Svoj stil bih opisao kao jedan među gorima, ne znam, opisao bih, obučem šta […]

Subscribe US Now