PETAR BURSAĆ ZA BALKAN STARS : “Krajina je dio mog nacionalnog indetiteta, od Krajine jedino je ostala pjesma, sjećanja i porušene kuće i korov na kućnom pragu”

Semir Kaljic
2 0
Read Time:10 Minute, 34 Second

Sa tako malo godina takve pesme si napisao i pišeš! Kada se rodila ljubav prema muzici?

Ljubav prema muzici rodila se od malena, od ranog djetinjistva, mislim da mi je kada sam sve dublje ušao u svet muzike bio doživljaj kada sam sa nekim pjevačima Krajiške muzike pa i narodne sjedio, pio piće a ko klinac ih obožavao i gledao kao idole, sad kao zreo mladić od dvadeset šest godina nemam idole ali sa nekom nostalgijom kad me pukne emocija pustim stare pjesme Jandrinog jata, Sinova Manjače, Preldžija, Tromeđe uz njih sam odrastao i dan danas napamet znam svaku pjesmu, a svoje neke zaboravim, ne znam do kraja da ih izrecitujem jer posle izdavanja pjesme retko kad slušam ono što sam napisao sem ako neko ne pusti društvu. Odrastao sam uz zvuke Krajiške pjesme i kako sam stasavao u momka shvatio sam da bez te Krajiške muzike i generalno muzike neću moći da živim, Krajina je dio mog nacionalnog indetiteta, od Krajine jedino je ostala pjesma, sjećanja, porušene kuće i korov na kućnom pragu. U svet muzike sam ušao sasvim slučajno kao srednjoškolac, prva ljubav i hteo sam nekako tad da dokažem moje emocije, zaljubljenost toj devojčici, dugo sam razmišljao kako bih joj privukao tada pažnju, onda sam napisao svoju prvu pjesmu za koju sam uradio demo snimak, koja nikad snimljena nije, neka fina balada, posle smrti mog đeda Petra kog su zvali Pećo rješio sam da će i posle Petra biti neki Petar, on je bio poznat po obrazu poštenju i što je pravio dobre ajmove za konje, a ja sam samo tu nastavio i trudim se prije svega da budem dobar čovjek pa tek autor i drago mi je što mnogi ljudi iz starog kraja odakle potičem čim čuju ime i prezime u medijima ili pročitaju autora ispod pjesme na Youtube odmah znaju da sam unuk pokojnog Peće ili me odma spoje sa mojim ocem što mi je za ponos i diku.Uvek sam imao visoke ciljeve u životu i nikad nisam odustao kada sam možda i hteo u ranom početku sitnice su znale da mi daju motivaciju da istrajem i znam da hoću, u životu je najbitnije da ti se čamac ne prevrne i u mirnim i nemirnim rekama, smatram da je ovo samo početak, da dobre i čvrste temelje udaram u autorskom radu za budućnost, a da tek neboder trebam da sagradim koji će čvrsto da stoji. Za sebe smatram da sam običan momak iz naroda, koga možeš sresti u Knez Mihailovoj kako pije kafu, ili u birtiji sa četiri stola kako ispija pivu sa svojim zemljacima. Trudio sam se uvek da budem iskren prema ljudima, nikad pevaču nisam rek’o da imam hit za njega, uvek sam se vodio kad i on to sam meni kaže da ima hit i da će biti , ja mu kažem prepustiću to narodu nek odluči, jer narod bira šta će biti slušana pjesma a šta ne, na meni je da prenesem svoje emocije, energiju na papir. Uvek krećem od sebe, devedeset posto mojih pjesama sam doživio, deset posto je okolina i ljudi, vreme, mesto gde sam se našao i pričao sa njima, nekad samo jedna rečenica može da mi napiše čitavu pjesmu i da me inspiriše. Mogao sam ja da krenem putem današnje “moderne” muzike. Ali ne bi mogao od sramote mojoj babi Nadi da izađem na oči kad bi pisao o drogi, nemoralnim devojkama, skupim brendovima. Pišem ono što privatno slušam, svestran sam autor, u momentu mogu da napišem narodnjak, u drugom momentu tipičan Krajiški tekst a već u trećem momentu neku pop/folk baladu. Sve ono što mi ima dušu jer smatram da sam čovek sa dušom. I da bi mi bilo mučenje da sam nekim drugim putem kren’o što se tiče muzike.

Mnogi još uvek ne razumeju “Krajišku muziku” , koja je tajna lepote te muzike?

Krajišku muziku ne može da razume onaj ko ne potiče sa tih prostora, čak mi je i čudno u Srbiji kad vidim momke koji nemaju veze sa tim krajevima a vole Krajiške pjesme, ali opet ako vratimo vreme gde si bio satanizovan samo ako si sa tih prostora, ne daj Bože da to slušaš otvoreno govoriš o tome, veliki pomak, jer od jedne ne prihvaćene muzike od strane drugih na koju su čak i neke tzv “Zvezde” i u mom prisustvu gledali sa poniženjem a sada neke takve pjesme pevaju na svojim nastupima postala je prihvaćena i sasvim normalna pojava, da nema mlade osobe dal’ vukla korijene iz Krajine ili ne, ne može da ne zna za Krajišku muziku a naša djeca, potomci Krajine imaju veliku povezanost sa tom muzikom i sa samim rodnim krajem svojih roditelja što smatram da je između ostalog to najveći uspeh naših ljudi da posle svih tragičnih i teških situacija njihova djeca imaju osećaj u ovo ludo vrijeme za korijene, gene i da se pritom toga ne stide i da sa ponosom to ističu, to je ono što zaista nema cenu, to se ne kupuje parama ni zlatom, al’ ne kaže se džaba da su geni čudo. Tu našu sretnu ili nesretnu Krajišku pjesmu pjevali su naši preci na suvo bez muzike, kako na kućnom pragu, zborovima, prelima, tako i u tuđini kad bi se našli, to ih je spajalo i davalo motivaciju za težak život daleko od rodnog kraja, neđe na radu, jer su potekli na škrtoj zemlji ali su oduvjek bili dobri i čestiti ljudi i uvjek prvi i najbolji đe bi se god našli . To je dio Srba preko Drine, kao što sam reko dio našeg nacionalnog indetiteta, jedna tradicija, naša istorija, to je dio svih nas koja ide s’ kolena na koleno. Meni je eto igrom sudbine zapalo da pišem te pjesme, u nekom novijem maniru nego onom početkom 2000tih godina jer sam tad još bio maleni dečak. Vremenom je ta muzika od one na suvo, u nekom izvornom maniru počela početkom osamdesetih krajem devedesetih da se snima, onako uz harmoniku, smatram da je pokojni Bora Drljača koji je između ostalog prvi i kren’o takve pjesme da pjeva udario temelj , svojim tekstovima Baja Mali Knindža krajem osamdesetih je obeležio sa čuvenim nažalost pokojnim Jovicom Pupovcem i grupom Tromeđa gde se i mnoge pjesme iz tog vremena postale su uobičajene da ih narod pjeva ko one naše stare izvorne ojkače, rozgalice, bećarce a da ne govorim o njegovim legendarnim albumima i tekstovima za sebe i za druge od 2000 pa na dalje, naravno neprikosloveni Lazo Pajčin koji dosta toga ostavio iza sebe. Pojavom grupa kao što su Jandrino jato, Preldžije, Sinovi Manjače, legendarna Tromeđa oni su udarili temelje čvrste na početku i smatram da bi trebali da se trudimo za buduće generacije da to opstane na nama je, njima je bilo teško a smatram da je ovim novim generacijama što autora, grupa i pjevača ipak lakše. Da neki novi klinci odrastaju uz neke nove grupe, pjevače, neke nove likove jer smatram da su sto puta zdravija pojava od nekih modernih izvođača koji se plasiraju uz autotjun i ostale gluposti. Jer onda Krajina ko priznao to, a ko ne ulazi u besmrtnost.

Koga bi pevača posebno izdvojio i zašto baš njega ili nju?

Ne bi mogao samo jednu osobu da izdvojim već par ljudi koje lično cjenim i poštujem. Po pitanju narodne muzike, izdvojio bi Tomu Zdravkovića, iz prostog razloga što se takvi poput njega rode jednom u sto godina i ostave nešto za sve buduće generacije. Takva emocija, takva duša se retko rađa i mislim da bi mnogi narodni pevači trebali da se ugledaju na njega, jer on kao pojava, kad pogledaš neke stare članke, televizijske reportaže, možeš da zaključiš koliko je bio običan i jednostavan čovek a veliki i zauvek je ostao ne samo u Srpskom narodu već u narodu čitave bivše Jugoslavije. Po pitanju Krajiške muzike, za koju najviše pišem, lično, iz srca i duše mogu da izdvojim Žaru Đukića, smatram da će i posle njega, njegova djela, sama pojava i pozitivan duh koji nosi sa sobom, način života da se priča nekim budućim generacijama jer takav čovek boemskih manira, jednostavnih sa tih područja rijetko se rodi al’ je Bog Krajiškom narodu pružio takvu dušu od čoveka, da se i dan danas prema nama mladima odnosi kao drugi otac i prijatelj, u šali znam da kažem a ima istine da me Žara naučio da pijem kada sam bio golobradi dečkić, posle Žare biće Žara siguran sam u to. Naravno čuveni Baja Mali Knindža, imam osjećaj da će jednog dana, možda ja to i ne doživim, neke nove generacije gledati neki autobiografski film o njemu i njegovom životu, fenomenu koji živi svih ovih godina.

A po pitanju pevačica kad mi neko kaže koju pevačicu najviše poštuješ i voliš da poslušaš, moram da izdvojim Ćanu. Ona mi je nekako simbol nekog morala na domaćoj sceni, neke dobre i fine žene sa naših područja, sa prelepim glasom i manirima, da mnoge mlade pevačice, smatram lično treba da se ugledaju na nju, da se može uspeti samo svojim talentom, glasom, a da stil oblačenja, preskupi spotovi i pritom nemoralni tekstovi ne igraju bitnu ulogu i nisu cena uspeha na sceni. Ona je to ličnim primerom dokazala, kao pevačica jedna mi je od najdražih bila i ostala. Baš zbog same prijatne pojave i moralnih načela koje prikazuje kako na malim ekranima tako i u svojim tekstovima koje snima i radi.

Kao što smo rekli, sa tako malo godina takve pesme si napisao! Ima li neka koju bi posebno izdvojio?

Ne bih mogao da baš izdvojim neku pjesmu svaka mi je pjesma na svoj način draga, ali ako baš moram koja mi je i autobiografska, od reči do reči moja priča, priča greha iz mladosti i nesrećne ljubavi mogu da izdvojim Bacio sam onaj šal koju izvodi čuveni Goci bend. Ako gledamo na neku setimetalnost draga mi je iako samo ja znam šta se krije iza te pjesme, ali sam davno rekao svaka moja pjesma, na koju god temu bila, ima svoje ime i prezime.

Šta možemo očekivati od tebe u ovoj godini na polju muzičkog stvaralaštva?

Ne bih baš puno da otkrivam,sem što mogu da kažem da će Igor Golubić u studiju “Golub” u Staroj Pazovi punom parom snimati neke nove pjesme na moj tekst uglavnom Krajiška muzika , malo ću mu biti od pomoći i oko melodije, kako kaže Igor umem ja to fino da zamislim, pa neke i moje ideje prihvati.

Jedino što mogu malo da otkrijem, ono što dugo čekam, nestrpljivo da budem iskren, jeste da je jedna velika zvezda što bivše Jugoslavije, što današnjih država bivše nam četvrte sile na svijetu, uzela je pjesmu i snimila, za koju sam napisao tekst inspirisan svojom autobiografskom pričom i posvetio sam svom ocu, kada je preležao i pobedio Koronu, posle duge i teške borbe došao kući, ja sam u naletu tih emocija, u nekom narodnom maniru opisao što svoje detinjstvo, što mog oca u tom momentu koji je došao sa dvadeset kila manje i deset godina stariji na vrata naše kuće. Mislim da sam dosta otkrio, želim da iznenadim narod i da radim sa dosta elana, malo da pričam al’ puno da radim i pišem.

Pjesma kao pjesma je totalno van Krajiške muzike, narodnog tipa, želja mi je i da nešto ostavim i na toj strani medalje, onako skromno, nadam se da to neće biti prva i poslednja zvijezda popularne današnje Narodne muzike kojoj ću neki tekst da napišem, dok je Krajiška muzika vazda bila moja mirna luka ali sam otvorio put i za taj drugi žanr muzike.Ali pošto sam svestran autor ne pravi mi problem da šta napišem i za drugi žanr muzike, samim tim čast mi je i privelegija što jedan autor Krajiške muzike, potomak jednih poštenih i dobrih ljudi, napisao je jednoj takvoj zvezdi kojoj ime neću da otkrivam, neka bude prijatno iznenađenje napiše jednu finu, životnu pjesmicu,za koju se nadam da će biti pozitivnih komentara. Samim tim voleo bih, da neke druge kolege koji isto pišu za Krajišku muziku, podstaknem i motivišem da se i oni potrude da napišu nešto što bi zainteresovalo i tu drugu stranu koja nam je u suštini nedostupna. Ako sam mogao ja to, vjerujem i cjenim da mogu i ostale kolege da pokušaju jer ništa u životu nije nemoguće. Takođe smatram da će i u tom nama nepoznatom svijetu početi autore Krajiške pjesme da cjene i da potražuju za neki dobar i emotivan tekst. Jer niko nema dušu ko Krajišnik, na izgled smo hladni, ali veliki emotivci.

Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %
Next Post

Porodila se Maja Berović: Stigao je Lav

Pjevačica Maja Berović porodila se i na svijet donijela sina, piše Kurir. Kao što je i najavljivala, pjevačica se porodila u Austriji, a i ona i beba osjećaju se odlično. Maja i njen suprug Alen Dragosav prvi put su se ostvarili u ulozi roditelja, a za sina odabrali su ime Lav. Poznato je da pjevačica […]

Subscribe US Now