4
0
Kako je izgledao početak Vaše karijere, šta se promenilo do sada u odnosu na to vreme?
Pa početak kao i kod većine pretpostavljam prepoznaš se u nečemu i kreneš za osećajem koji ti daje to nešto da se osećaš posebnim i da negde napokon pripadaš. Onda pronađeš par istomišljenika koji vole istu stvar kao i ti i odatle krene razmena muzike, ideja i kod nekih se javi želja da se oproba i kao izvodjač. Meni je otac muzičar i celo detinjstvo sam slušao muziku pa valjda i odatle sluh i ljubav prema muzici. Onda usledi pisanje pesama pa prvi odlazak u studio i tu se ili zaljubiš u muziku doživotno i strastveno ili jednostavno vidis da nisi za to. Sećam se od momenta kad sam snimio prvu pesmu ortaci su bili u fazonu ovo je dobro i trebalo bi da nastaviš i to me je valjda dodatno poguralo i motivisalo.
Pa promenilo se skoro sve osim ljubavi prema muzici. Moja suština je ostala ista ali sam se ja promenio kao i moj pogled na život i naučio sam da poštujem sebe i to sam primenio i na poslovnom planu i pokazalo se jako uspešno. Pokrenuo sam svoju video produkciju (Deniro Video) i Dinastija youtube kanal i sarađujem sa ljudima iz celog sveta što je jasan pokazatelj da su ljudi prepoznali kvalitet. Na početku karijere se živelo teško i nisam mogao sebi da priuštim mnoge stvari što je uticalo i na samopouzdanje i na psihu sto se može čuti u mojim starim pesmama koje su imale dosta depresivnih nota. Tada se život svodio na svakodnevnu borbu za osnovno a sada sam u nekoj drugoj poziciji u kojoj sam se izborio za jedan komforniji ritam života gde sebi mogu da priuštim život koji mi se tada činio dalek.
Po čemu najviše pamtite svoj rodni kraj?
Pa Užice je specifičan grad. Mogao bi da napišem knjigu iz najmanje pet delova o rodnom gradu ali pokušaću ukratko. Pamtim rodni grad po svom detinjstvu i svim onim ljudima uz koje sam odrastao. Pamtim po okupljanima na trgu Partizana i košarkaskim terenima na kojima sam proveo većinu svog života, po mojoj mami koja više nije među živima i mojoj porodici koju nažalost jako retko viđam od kada sam se preselio u Viennu. Užice će uvek biti deo mene. Svi ti ljudi koji su na neki način bili deo mog života i sva ta lica koja sam sretao u prolazu. Pamtiću rodni grad po greškama koje su bile najveća škola i na kojima sam učio o svojim slabostima koje su me često dovodile u probleme. Pamticu rodni grad i po svojoj sobi na prvom spratu crvenog solitera u kojoj sam sanjao da ću jednog dana postati poznato ime rep muzike.
Koja je razlika muzičke scene u Srbiji i van nje?
Pa danas je neko novo digitalno internet vreme i muzika se doslovno preselila na društvene mreže i teško je praviti paralelu između muzičke scene Srbije i inostranstva trenutno posebno u ovo vreme Korone u kome su svi zatvoreni u kućama. Muzika je svuda muzika i možda je u inostranstvu zbog boljeg materijalnog stanja lakše snimati i ulagati u muziku što opet nije uslov da muzika bude kvalitetna. U Srbiji koliko god bilo teško ljudi opet uspevaju da prave dobru muziku.
Pre samo dva meseca ste objavili duetsku pesmu sa Kristijanom Golubovićem “NA VRHU”, da li je pesma opravdala Vaša očekivanja i da li ste zadovoljni uspehom pesme?
Jako sam zadovoljan uspehom koji je pesma postigla. Zanimljiva je priča kako je ta pesma uopšte i nastala. Ljudi su upoznati da smo Kristijan i ja već imali zajedničku pesmu ŽIVIM KAO ŠEF i da pesma sada broji oko 8 miliona slušanja na youtubu. Kada je Kristijan izašao javio mi se i pitao me da odradimo spot za pesmu “Zivim kao šef” ili da snimimo nešto novo. Rekao sam mu da ću mu se javiti ako uspem da napišem nešto dobro. Moj producent je radio na instrumentalu ali nisam bio zadovoljan. U jednom momentu sam dobio novu verziju instrumetala i znao sam da je to to. Završio sam tekst i otisao odmah u studio da snimim demo verziju. Kristijan je cuo prvu verziju ali nije ni on bio zadovoljan. Poslao sam mu novu verziju i oduševio se ali problem je bio sto je on za par dana već morao da uđe u Zadrugu obzirom da sam ja tada bio u Austriji a on na relaciji Kraljevo – Kruševac predložio sam mu da nekako odmah snimimo pesmu i spot jer već za dva dana ulazi u karantin pred Zadrugu i to će nam biti dobra promocija i on je naravno bio za ali nije bio siguran da li ćemo uspeti da ideju sprovedemo u delo. Odmah sam pozvao kamermana iz Beograda koji radi na IDJ televiziji i pitao ga može li u četvrtak da ode u Kruševac da snimi Kristijanov deo spota ako Kristijan moze da izdvoji vreme taj dan jer je već u petak morao biti u karantinu pred ulazak. Zvao sam Kristijana i rekao mi je da može. Nekako sam našao studio “Pirana” u Kruševcu i organizovao termin za četvrtak pre podne da Kristijan ode i snimi svoj deo pesme da bi već od 14h bio na lokaciji i snimio spot. Našao sam i jednog fotografa koji je znao par dobrih lokacija u Kruševcu i uspeli su da snime sve sto smo zamislili u roku od par sati. Problem je što sam negde bio spreman da se Kristijan možda neće javiti taj dan jer će možda biti umoran ili će možda želeti da ipak zadnji dan provede sa porodicom ili u kupovini stvari za Zadrugu ali Kiki je ipak brat koji je uvek za akciju i voli muziku i odvojio je taj ceo dan i odradio to kao pravi profesionalac. Našao sam i motoristu koji mi je trebao za spot i zahvalan sam mu što je i on odvojio vreme i otišao za Beograd jer sam želeo i scene dronom kako motorom prelazi novi most na Adi i stupio sam u kontakt sa dron operaterom koji je snimao sve dron scene za čuveni film “Juzni vetar” i uspeli smo da snimimo i tu scenu. Ja sam moj deo spota odradio u Austriji i ne mogu da lažem i kažem bilo je lako, bilo je jako teško to sve snimiti brzo i izmontirati jer smo želeli da se to pusti dok je Kristijan u zadruzi ali ceo moj tim je predano radio dan i noć da to završimo kako smo zamislili i sve je ispalo kako treba. Pesma je prešla milion pregleda za par dana i imala svoju premijeru u emisiji “Ami G Show”. Kristijan i ja smo dobar tandem i sa pesmom “NA VRHU” smo to ponovo i pokazali. Pesma sad broji skoro 3 miliona prikaza i više sam nego zadovoljan kako je pesma prošla kod publike.
Pre nekoliko godina ste prvi put sarađivali sa Kristijanom kada je nastala pesma “ŽIVIM KAO ŠEF”, kako je došlo do te saradnje i opišite nam to prijateljstvo?
Pa ja sam napisao tu pesmu i imao sam želju da čujem Kristijana kako repuje obzirom da je prošao ulicu uzduž i popreko i znao sam da to ne može da zvuči loše. Preko zajedničkih prijatelja sam došao do njegovog kontakta i predložio mu saradnju. Došao je u studio i čim je čuo demo odmah je poželeo da snima i na licu mesta smo u roku od par sati završili pesmu i do dan danas smo ostali u sjajnim odnosima.
Koji su Vaši planovi za naredni period?
Trenutno sam fokusiran na rad moje video produkcije. Kad uhvatim vreme izbacim po neku pesmu obzirom da je sad i “Spotify” jako aktuelan došao sam i na ideju da većinu svojih starih pesama remasterizujem i objavim i na spotify platformi jer mislim da publika zaslužuje da moje pesme sluša i tamo. Planiram dosta novih projekata, spotova i muzike i to je nešto što se kuva trenutno i što publika može da očekuje. Skoro sam izbacio i dve nove pesme “Spartanac” i “Svako veče pijan” tako da vaši čitaoci mogu odmah otići na youtube i poslušati ove nove pesme.
Mnogi su odrasli uz Vašu muziku, kakvu želite poruku da pošaljete Vašim pesmama?
Pa moje pesme su uvek bile reči ispisane u borbi sa sobom, životom i nekim svojim demonima sa kojima sam naučio da živim. Moje pesme su nastale na nekim mojim raskrsnicama i nikad nisam odustajao od snova i uspeo sam da od dečka koji nema za kiriju dođem do čoveka koji svoj život drži u svojim rukama. Od dečaka bez perspektive sam došao do čoveka koji je svojom muzikom i istrajnošću.
Izašao iz mraka i postao ozbiljan poslovan čovek koji je zahvalan Bogu što je bio uz mene kada sam mislio da sam potpuno sam na svetu i pokazao mi ispravan put. Slobodno mogu reći da sam bio klinac koji je skrenuo sa puta i nisam znao šta će biti sa mnom ali mi je muzika uvek bila putokaz ka snovima u koje sam negde duboko u sebi uvek verovao da mogu mnogo više. Moja poruka je da i kada ti se čini da je loše i da ne može ništa da se promeni nek krenu od sebe i da za početak promene sebe jer od te promene kreće sve, kada čovek pobedi sebe otvore se mnoga vrata za koje nije ni sanjao da mogu da se otvore.
Uvek verujte u sebe i kada niko ne veruje u vas i ako ne postujete sebe niko vas neće poštovati.
Veliki pozdrav za Vaše čitaoce od Denira!
