5
0
Ponovo se Sunce umiljava zori i novom danu, a ja sedim i pišem vam novu kolumnu.
Šta je? Bila frka kod čitalaca jer prošlog ponedeljka nije bilo kolumne. Ne brinite se, sve je u redu, nastavljamo dalje. Na vašu sreću, a na žalost javnih ličnosti.
No, i sam sam javna ličnost, pa kad već “udaram” na druge, evo, tu sam, stojim vam na raspolaganju. Pišite, kenjajte, izmišljajte, pravite fotomontaže, ostavljajte komentare kako sam peder i slično. Od svega toga nakostrešio mi se ovaj dole, pa ko voli, nek izvoli i proveri.
Deset godina se trudim da vam objasnim da se ne bojim nikoga sem Boga, i da sam za sve to vreme govorio i pisao samo istinu, tako će biti i u budućnosti, pa kome se dopada, super, onima koji ne vole moj rad, koji kurac me čitate i pratite sve što radim.
+Često imam osećaj da me daleko više vole ljudi koji me hejtuju, od vas koji me zdušno podržavate. Ali, to je samo osećaj.
Jer, šta da radim, lep sam, pametan, uspešan, može mi se sve, pa jedini epitet koji možete da mi dodelite je da sam “peder”. Ako će vam možda biti lakše, a ja sam tu da vam pomognem, evo napisaću, da, peder sam i šta ćemo sad?
Da li ste zadovoljniji? Srećniji? Ispunjeniji? E, ako sam to postigao, juhuuuuuuuuu, sad smo svi srećni i na broju.
Dosta proseravanja, hajmo na današnju kolumnu.
Ova situacija se desila pre zaista mnogo godina, ali sočne stvari nikada ne gube na značaju i ne zastarevaju.
Ona je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije narodne muzike, ali to vam neće ništa značiti, jer danas se svako tako predstavlja, pa i ja. Za sebe smatram da sam najveća zvezda na ovim prostorima, bez obzira što me niko ne prepoznaje. Ali, nadrkam se i ponašam se bitno. Škundriću se sve može, jebi ga, oprostite. Ej, da, pre nego nastavim, da ne zaboravim jednu važnu informaciju. Ponovo sam se ugojio, tako da je dupe došlo do izražaja, pa ovi što me nazivaju pederom, mogu ponovo da aktiviraju svoje ruke.
E tako. Sad da se vratim njoj. Čisto da vam dam još neke informacije. Snimila je preko pedeset ploča, a od toga oko pedeset hitova. Kakvo izdrkavanje. Bila je omiljena pevačica Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića. Taj isti Milošević došao joj i glave pa su joj bacili i bombu u dvorište kuće , a kolege i čitava javnost zajebavala kako je ministarka kulture.
Pre nego što je počela da svira kurcu, slušala je kako se svira harmonika tada jednog od najpoznatijeg harmonikaša koji je bio u braku sa daleko većom zvezdom koja često putovala preko zemlje Srbije.
Ova koja mi je fokus, stalno je govorila o svom siromaštvu, pravila žrtvu, kao da smo svi mi rođeni u nenormalnom bogatstvu. Ako je nekome žao njenog života iz mladosti, neka mi se javi, pa da sakupimo neki dobrovoljni prilog. Možda da je podsetimo na ukus paštete. Duže je u politici, nego u muzici, zato je možda i imala potrebu da kukumače. Živi u beogradskom naselju na svega pet minuta od centra, ali “miriše” na fekaliju, čisto da je podseti na detinjstvo.
Znate već siguran sam o kome se radi, ako ne znate, zabole me.
U celoj ovoj priči, postoji još jedan igrač. Njemu je davno poletela ptica golubica, uglavnom peva šumadijske pesme, ima bradu, šta sad radi, ni on sam ne zna, a mene smara da sad istražujem tu glupost.
I tako u vreme onih velikih turneja, kada se putovalo autobusom, moralo se odmoriti. Pevači su uglavnom odmarali tako što su prenoćili u nekom motelu, pre toga ritual je bio da se odvale od alkohola, i kartanje može da počne.
Jedne večeri su svi pevači i muzičari sedeli za stolom, pa i ovo dvoje, kao i njen suprug. Svi odvaljeni od alkohola, ovi posebno, rešili su da iskoriste priliku, iskradu se i ode do sobe da se malo podruže. Da se vidi šta je šumadijski palamar.
Nakon toga sišli su dole, nastavili sa kartanjem kao da ništa nije bilo, ovi nisu ni primetili da ih nema onako pijani. I svi srećni, ovo dvoje izjebani, ovi drugi pijani i lako noć, “deco”.
