1
0
Od kako je postala praksa da javne ličnosti, u svrhu mršavljenja, boljeg zdravlja i dobrog izgleda smanjuju želudac, mnogi su ovu operaciju počeli doživljavati kao estetsko – bezazleni zahvat koji će im rešiti višak kilograma, pa su se lako počeli odlaziti “pod nož”.
Međutim, da li je ova operacija tako bezazlena ili je realnost je potpuno drugačija? Kakve sve rizike nosi sa sobom i da li se preporučuje samo ekstremno gojaznim osobama, koje su životno ugrožene zbog preterane kilaže, u razgovoru za naš portal otkriva Docent doktor Dejan Veličković, iskusan hirurg ovih zahvata.
Rukavna resekcija želuca, koja je kod nas postala posebno popularna poslednjih godina i kojoj su se podvrgle mnoge javne ličnosti daje odlične rezultate, ali u isto vreme može da bude i veoma rizična, a zbog čega je to tako doktor specijalista opšte hirurgije kaže.
Kada je u pitanju ova resekcija doktor Veličković otkriva da li je i u kojoj meri ovaj zahvat rizičan.
“To nije estetski trend, niti hirurgija. Operacija je bezbedna. Smrtnost od te operacije iznosi 1 prema 1.000. Možemo je uporediti sa operacijom žučne kese, a rizik postoji jedino kod osoba kod kojih je ugrožen još neki vid zdravlja”.
Kako Veličković navodi, najteža osoba koja se podvrgla ovom zahvatu, u Srbiji, a koju je on operisao, imala je 240 kilograma.
“Moramo tu gledati i visinu. Ljudi koji su gojazni, imaju predoperativnu pripremu pod nadzorom lekara. Idu na dijetu koja traje najmanje mesec dana, da bi mogli da se pripreme i za operaciju i za ono što ih čeka posle operacije” – rekao je Veličković.
Kada kandidat bude spreman za zahvat, evo kako funkcioniše spomenuta operacija.
“To se izvodi laporoskopski. Pravi se pet malih rupa. Ljudi olako doživljavaju tu operaciju. Kroz te rupe mi uklonimo 75-85% želuca I to je, moram da kažem, velika operacija iznutra, koja izgleda mala spolja” – ispričao je Veličković.
O tome do kakvih komplikacija može doći, Veličković kaže:
“Komplikacija može nastati krvarenjem i popuštanjem šavne linije gde se skraćuje želudac, može da ne zaraste kako treba, zbog čega može doći do sepse” – otkrio je Veličković i dodao jako bitan factor, a to je psihološki momenat, zbog čega se obavezno pacijenti upućuju i kod psihijatra, jer gojaznost nije fizička, već i psihička bolest.
Doktor Veličković kaže da je imao nekoliko pacijenata koje dolaze iz iste porodice, a koji su uradili ovu operaciju.
“Koliko je u poslednjih desetak godina uznapredovala epidemija gojaznosti, najbolje govori podatak da se sve češće dešava da u porodici, u kojima se ne vodi računa o zdravoj ishrani, imamo dve ili tri osobe koje operišemo. Nedavno sam u Kliničkom centru Srbije operisao rođenog brata i sestru. On je imao preko dvestotine, a ona stotinuosamdeset kilograma. I jedno i drugo su dobro podneli operaciju i njima je u toku proces mršavljenja koji dobro napreduje” – završava Veličković priču za naš portal.
