0
0
Dragi Aco, hvala ti što si odvojio vreme za nas. Za početak nam reci kad si počeo da se baviš muzikom, kako je izgledao tvoj početak i ko ti je bio muzički uzor?
Pre svega, želim i ja vama da se zahvalim na tome što ste se setili da meni poklonite prostora na vašoj stranici ili portalu, svejedno.
Za početak, muzikom se bavim od svoje četvrte godine. Tada su mi roditelji kupili prvu harmoniku. Sećam se da mi je prve note pokazao moj, sada već, nažalost, pokojni teča koji je bio harmonikaš i veliko ime, kao i veliki majstor u mom’ kraju. Red je i da mu se na ovaj način zahvalim na tome. U pitanju je Miodrag Stojanović, poznatiji kao Mile Deza.
I tako se rodila ljubav prema muzici, pa je harmonika postala sastavni deo mog’ života, instrument bez kojeg nije mogao nijedan dan da mi prodje. Naravno, ogromnu podršku sam imao od svoje porodice, ponajviše od majke koja je veliki pevački taletan, ali nikada se nije bavila poslom kojim se ja bavim.
Što se tiče daljeg usavršavanja, kasnije u trećem razredu osnovne škole, roditelji su mi kupili prvu klavijaturu. E, tu sada na scenu stupaju malo stariji muzičari iz mog’ kraja, koji su imali već svoje klavijature, ali im je ipak bila zanimljiva moja, pošto je bila nova i dosta skuplja i bolja od onih koje su oni imali u to vreme. 🙂
Iz tog perioda bih želeo da izdvojim Nebojšu Djordjevića, poznatijeg pod ženskim nadimkom “CECA”. 🙂 To je čovek koji me je sa sobom vodio na igrankama, priredbama… i sve ono što sam znao, on mi je dopustao da odsviram na svim tim manifestacijama.
A onda se pojavio čovek kome dugujem sve ono što znam.
Saša Jovanović – DOCE. To je čovek koji je u meni prepoznao talenat i neko ko me je usmerio na pravi put. On je u to vreme bio klavijaturista, koji je bio najviše u trendu. Neko ko je, osim što je najbolje svirao, uvek imao i najbolje klavijature.
Njemu takodje dugujem zahvalnost što sam upisao srednju muzičku školu, koju, nažalost nisam završio, jer sam počeo da radim sa orkestrom, lepo zaradjivao, a školu zapostavio. Puste pare, proklete. 🙂
Ali da neko iz ovoga ne dodje do zaključka da sam završio samo osnovnu školu, evo da kazem, da sam kasnije vanredno završio ekonomsku školu, koja mi svakako i nije od neke koristi, ali neka je. Nikad’ se ne zna.
Što se tiče muzičkih uzora, u mojoj porodici se slušalo sve od muzike, ali je meni oduvek bilo privlačno ono što je u to vreme radio “Južni Vetar” i čarobne ideje Perice Zdravkovića. Kasnije je nakon Perice došao Bane Vasić u Južnom Vetru i nastavio sam da uživam u onome što je on stvarao sa Miodragom M. Ilićem. Naravno, bio bih bezobrazan ako bih izostavio velika imena kao što su Kemiš, Bosanac, Dragan Aleksandrić, Tomica Miljić, Boban Prodanović, Zoran Starčević… To su takodje muzičke gromade u čijem stvaralaštvu sam uživao, a uzivam i dan danas.
Na našoj estradi poznat si pod nadimkom ‚‚Digi – Digitalex‚‚ , pa ko je ‚‚autor‚‚ tog nadimka po kome i tvoj studio nosi naziv?
Ja sam na početku svog’ studijskog rada i opremanja studija, gledao da malo zaobidjem analogne studijske sprave i kupovao uglavnom sve ono što je digitalno. I tako su me kolege u studiju, u kome sam tada radio, zbog toga i prozvali Aca Digitalni, a onda sam ja samo to malo preuredio, tj. spojio sa delom mog pravog imena (Aleksandar), pa je ispalo DigitAlex.
Sarađivao si sa mnogim pevačima širom Balkana, da li bi mogao nekog posebno da izdvojiš?
Što se tiče velikih imena, dosta dugo sam saradjivao sa Slavišom Vujićem, sa kim sam i dan danas u kontaktu i dobrim odnosima. Svakako, jedan kratak period sam radio sa sada već pokojnim, Sinanom Sakićem. To je bila veoma velika čast za mene, jer Sinan je po meni bio najveća zvezda na Balkanu.
Na svom facebook profilu možemo primetiti da sviraš puno instrumenata, uz koji instrument ‚‚opuštaš dušu‚‚?
Rodjen sam kao harmonikaš, pa tako u tom instrumentu najviše i uživam. Klavijtura je nešto bez čega je danas teško zamisliti muziku i studijski rad.
U srednjoj muzičkoj školi smo imali obavezan drugi instrument pored klavira, pa sam se odlučio za klarinet, jer su harmoniku i gitaru već zauzeli oni koji su te instrumente svirali u nižoj muzičkoj školi, tako da sviruckam po malo klarinet, ali za svoju dušu.
E, sad’, mnogi znaju da ja na svim svojim projektima sviram bas gitaru. To je jedini instrument koji nikada u životu nisam vežbao, niti dan danas vežbam, a sviram ga bez problema. Što se tiče zvuka basa, veliku zahvalnost dugujem čoveku koji je bio moj uzor i neko ko mi je lično pokazao na koji način da sviram ovaj instrument, a to je Mile Bass, čovek koji je osnovao “Južni Vetar”.
Da napomenem, da sviram i solo gitaru, ali ipak kad’ je snimanje u pitanju, zahtevnije deonice prepuštam ljudima koji to mnogo bolje rade od mene, a to su Sava Bojić i Ivica Maksimović.
Imaš veoma dobru saradnju sa Sašom Jelićem i SJ Studiom, prošlu a i ovu godinu uradili ste mnogo dobrih pesama, recite nam nešto vise o toj saradnji?
Što se tiče Saše Jelića i rada sa SJ ekipom, tu nema puno priče. Veoma lako i brzo dolazimo do dogovora šta ćemo i kako odsvirati, i to ide. Uostalom, čuje se to što radimo 🙂
Kakvi su ti planovi za naredni period, što kao producent , što kao i sa svojim bend-om?
Što se tiče planova za naredni period, želim da napomenem, da imam odličnu saradnju sa Sašom Dinićem, poznatijeg kao GROM. On je čovek koji tako lagano, ali ozbiljno piše pesme i pravo je zadovoljstvo saradjivati sa njim.
Što se tiče mog’ “Impuls benda”, evo radimo već 17 godina zajedno i sve to funkcioniše odlično. Neka to potraje još toliko godina i biću veoma zadovoljan. 🙂
