2
0
Profesore, kada je nastala ljubav prema muzici, konkretno harmonici?
Kad su roditelji kupili prvu harmoniku imao sam 7 godina i u stvari nije kupljena za mene nego za moju stariju sestru. Ona je nešto kratko svirala a ja sam je koristio kao igračku vrlo često. Roditelji su to primetili i upisali me na časove harmonike u Kulturno-umetničko drustvo “Abrašević” jer odseka harmonike u Muzičkoj školi u Nišu tada nije bilo. Profesor Radonjić Slavoljub – Cale u čijoj sam klasi tamo bio, već sledeće godine prestaje da radi u “Abraševiću” ali sa mnom nastavlja da radi privatno do završetka moje osnovne skole. Izuzetnim pedagoškim radom, raznolikim programom koji je obuhvatao pored osnovne muzičke pismenosti različite žanrove muzike, čika Cale ,kako je voleo da ga zovemo, usmerio je moje dalje muzicko obrazovanje i ljubav prema harmonici.
Na početku Vaše karijere da li ste imali uzora ?
Sve zavisi šta se smatra početkom karijere, ali svakako pored mog profesora u različitim periodima bilo je više uzora. Niš je uvek imao izuzetne harmonikaše koje sam voleo da slušam i učim od njih. Izdvojio bih Zorana Randjelovića – Ziku koji je imao veliki uticaj 90-ih godina na moje sviranje narodne muzike. Pored naših velikih harmonikaša, koji su sigurno uzori ne samo meni već i mnogima, Radojke Ž., M.Krnjevca, Lj. Pavkovića, M.Šouca, J.Petkovića, M.A.Kemiša, P.J.Gule, poseban naklon imam prema živoj legendi Vladeti R. Kandiću od koga sam imao veliku podršku koja mi je mnogo značila. Moram pomenuti i Nenada Stefanovića Sentu mog velikog prijatelja, čoveka koji nije profesionalni muzičar već prof.matematike. Muzikom se bavim isključivo iz ljubavi i njegov umetnički odnos prema harmonici ima veliki uticaj i na moje sviranje.
Sarađivali ste sa brojnim pevačima sa ovih prostora, da li bi izdvojili nekog ?
Naravno,pored mladjih dobrih pevača kojih ima puno na našim prostorima nekako su mi najdrazi nastupi sa velikanima nase narodne pesme Stanišom Stošićem,Milanom Babićem,Mirom Vasiljević,Novicom Negovanovićem,Jasnom Kočijašević i D. Mihajlovićem Kanarincem,Radišom Uroševicem i Stevica Jovanović Grba jedan od najboljih pevača Romske muzike sa kojim je bilo posebno zadovoljstvo svirati”. Ako izadjemo iz okvira narodne muzike, kao član revijskog orkestra “Impresija” sa dirigentom Vojkanom Borisavljevićem imao sam čast da u poslednje tri godine na koncertima sviram sa Leo Martinom, Nadom Pavlović, Željkom Bebekom, Radmilom Karaklajić, Nedom Ukraden i jos mnogo njih.
Kako bi ocenili kvalitet naše muzičke scene danas i perioda od pre 20 i više godina ?
Teško pitanje…. I tada je bilo i sada imamo kvalitetnu muziku, kompozitore, izvodjače ali i totalno suprotnog. Samo mi se čini da je ranije bila jasnije definisana granica izmedju kvaliteta i nekvaliteta. Posto govorimo o različitim vremenima, buduće će svakako pokazati sta je vredelo a sta ne.
Nedavno ste snimili 3 cover-a sa Safetom Alijom Sakijem, kako je došlo do saradnje i da li ste zadovoljni uspehom Vaših covera?
Safeta Aliju Sakija sam upoznao preko svog kolege iz Muzičke škole – Niš prof. Saše Jocića. Njih dvojica su dugogodišnji prijatelji, kao i moj kolega i ja pa je u startu izmedju Safeta i mene stvoreno veliko poverenje.
Obzirom na uslove u kojima smo snimali, gde je apsolutno sve uživo odsvirano i otpevano, moram da kazem da sam oduševljen Safetovom muzikalnošću. Prosto je neverovatno kako je otpevao pesme koje su vrlo zahtevne, kao da smo vezbali zajedno a još uvek se nismo sreli. Istovetan stav o njegovom pevanju imaju i moje kolege i prijatelji iz Niša. Dao mi je volju da radim obrade pesama i kao sto rekoh u prethodnom odgovoru vreme će pokazati koliko je dobro to sto smo uradili i sto ćemo nadam se nastaviti.
Planovi za ovu godinu ?
Veliki deo planova za tekuću godinu mislim da je isti kod mene i većine svih nas. Da izadjemo živi i zdravi iz ovoga sto nam se dešava zadnjih godinu dana i nastavimo normalan život.
Onaj drugi deo plana je vezan za Muzičku školu – Niš gde radim 15 godina kao prof.solfedja, za stvaranje muzike za harmoniku, koncerte sa “Impresijom” i kvintetom “Solisti di Sud” (nisam ih pomenuo a to je mozda vrhunac mog umetničkog sviranja van narodne muzike) i naravno saradnja sa Safetom Alijom Sakijem ali stvarno uživo bez interneta.
Hvala Balkan Starsu na vremenu, prostoru i poverenju.
