0
0
piše Jelena Bakos
Na društvenim mrežama posmatrala sam devojke koje su izgledale veoma lepo, skladne građe, s’osmehom zadovoljstva i samopouzdanja.
U isto vreme poželela sam da sam jedna od njih ali moj odraz u ogledalu i poljuljano samopouzdanje nije mi ulivalo nadu da je to moguće.
Najgore od svega bilo je to kako i od čega početi, kome se obratiti za savet ili pomoć i sve ostalo što ide uz to.
Uzela sam za početak dve flaše od po litar i po i napunila pirinčem i polako da niko ne zna počela sam da vežbam, onako kako sam videla na internetu. Nakon toga kupila sam tegice veće tezine kada je moj suprug video sa koliko ljubavi, uz osmeh i koliko sam bila uporna u vežbama predlozio mi je da krenem u teretanu. Naravno to je bila moja ogromna želja ali nisam smela da se nadam znajući našu finansijsku situaciju.
Išla sam par meseci,ali na žalost nije dugo trajalo iz poznatog razloga i to sam jako teško podnela. Mnogo mi je nedostajao miris teretane, sav onaj znoj, sprave za koje sam se vežala. Jednog dana, za moj rođendan doživela sam pozitivan šok od supruga. Stigao je GLADIATOR. Plakala sam od sreće, smejala se, nisam mogla da izrazim svoja osećanja, a sreći nije bilo kraja.
Svaki dan, svaki sat slobodnog vremena provodila sam družeći se sa mojim najboljim prijateljem. Devojke sa kojima sam bila u kontaktu putem društvenih mreža, a koje su bile moj uzor pomagala su mi, savetovale kako u vezi vežbi, tako i o režimu ishrane.
Nakon nekog vremena počela sam da uviđam promene na sebi, a i moje “mentorke” su zadovoljne napretkom kojih sam postigla ohrabrivale su me, davale mi vetar u leđa i podsticale na još više, još jače.
Prevazišla sam gladiatora i trebalo je krenuti dalje, u ozbiljnu teretanu. Rezultati su iz meseca u mesec bili sve vidljiviji. Dobijala sam na težini, moje telo se menjalo, a ja sam bila srećna i zadovoljna žena kojoj se vratio osmeh na lice i sjaj u očima.
Kada mi je jedne večeri zazvonio telefon javio mi se naš sugrađanin Srđan Ratkovic, vrhunski sportista i trener “tekwondo”a, koji je video moje slike, čuo za mene, a znajući iz sopstvenog iskustva da anonimnim osobama niko neće da pomogne, ponudio mi se da u njegovoj sali treniram koliko i kada hoću bez ikakve naknade. Bila sam presrećna ali i iznenađena poverenjem i nesebičnošću čoveka koji me nije ni poznavao ali je verovao u mene.
Predlozio me je u “Kuću Slavnih” (BiH), kao devojku koja je svojom upornošću, zalaganjem, sama iz prevelike ljubavi prema fitnesu pobedila sebe, depresiju, anoreksiju, porodične i zdravstvene probleme. Kada sam videla svoje ime i fotografiju od 10 predloga zanemela sam!
Dobila sam sertifikat i priznanje uz veliki aplauz. Moj san je počeo da se ostvaruje. Ubrzo nakon toga usledilo je profesionalno slikanje u teretani za kanadsko tržište. Nakon možda pola godine, imala sam drugo profi slikanje, ali ovaj put u prirodi.
Moji treninzi se iz dana u dan pojačavaju, zadovoljna sam svojim napretkom, čak i pojedine devojke u teretani žele da im pokazujem vežbe i da treniraju sa mnom, što sa velikim zadovoljstvom uvek prihvatam i ostajem sa njima koliko je potrebno. Nekako mi je to dalo nadu da bih možda mogla da se zaposlim u nekoj od teretana, ali nijedna vrata mi se nisu otvorila, nije bilo osobe koja bi mi ukazala poverenje. Bilo mi ja zao, ali ne predajem se. Moj sledeći korak je odlazak za Beograd i polaganje za fitness instruktora. Nakon toga videćemo.
Feniks se uzdigao i poleteo u visine uživajući u slobodi i lepoti i ništa ga više neće i ne može zaustaviti.
Drage moje devojke, prihvatite svaku priliku koja vam se ukaže da promenite svoj život kojim niste zadovoljne i nikada ne odustajte od svojih snova jer se snovi ostvaruju.
“Kada vam je loše budite strpljivi i verujte u bolje sutra, a ako vam je dobro, nerasipajte se, nego svoju radost podelite sa drugima, pa ćete biti još bolje”
