0
0
Odvojen od svog zavičaja krenuo si kao malo ko od naših, u Ameriku , kakav je život jednog Sandzaklije u Americi?
Život u Americi nije baš lak. Došao sam 2015. godine i trebalo je mnogo rada, truda i odricanja da se čovjek snađe. Nedostaju porodica, prijatelji i rodni kraj, ali uz upornost i rad može se uspjeti. Ponosan sam što predstavljam svoje mjesto i svoju tradiciju i ovdje u Americi.
Pored svog posla baviš se muzikom, iza sebe imaš nekoliko single pesama, kada si krenuo da se baviš i šta je to sto te pokrenulo da se njome baviš?
Muzikom se bavim od malih nogu. Tamburu sam počeo da sviram još sa šest godina. Moj otac je pravio tambure, pa sam uz njega odrastao i zavolio muziku. Od malena sam učio da sviram i pjevam, a kroz godine sam se usavršavao. Ljubav prema muzici je bila glavni razlog što sam nastavio tim putem.
Pored muzike postoji li još nešto što radiš i voliš ?
Pored muzike, velika ljubav mi je atletika, odnosno trčanje. Dugi niz godina aktivno se bavim trčanjem i ostvario sam veoma zavidne rezultate na srednjim i dugim prugama. Posebno sam ponosan na to što sam Njujorški maraton istrčao čak tri puta, što zahtijeva veliku disciplinu, upornost i odricanje. Smatram da su sport i muzika dvije stvari koje me pokreću kroz život i pomažu mi da uvijek budem motivisan za nove izazove.
Sviraš i jedan instrument, reci nam nešto o tome?
Sviram tamburu i klavijaturu. Tambura je tradicionalni instrument sa dvije žice, sličan manjem turskom sazu. Veoma je popularna među našim narodom u Americi i često je tražena na veseljima i kulturnim manifestacijama. Drago mi je što kroz taj instrument čuvam našu tradiciju i običaje.
Uskoro novi projekti, šta si spremio za svoju publiku i pratioce?
Za svoju publiku pripremio sam novu pjesmu pod nazivom „Agov Merhamet“, koju poklanjam našem bratu hadži Agi Koljenoviću, mom rođaku. Nadam se da će publika prepoznati emociju i poruku pjesme, a u planu su i novi muzički projekti koje ću uskoro predstaviti svojim pratiocima.
