0
0
Uvek nasmejan, pozitivan, kad treba i otresit, hrabar, ali uvek pravdoljubiv i iskren, multitalentovani Nenad Škundrić odlučio je za naš portal da prvi put progovori o svojim zdravstvenim problemima koji su mogli ozbiljno da ugroze njegov život i karijeru.
– Uvek sam o svemu govorio iskreno i smatram da kao javna ličnost, nekim svojim primerima iz privatnog života, mogu svakako nekome da pomognem. Ali kada je ova situacija u pitanju, odlučio sam da ćutim, u tom momentu kada se sve to i desilo. Jednostavno, nisam imao želju da to podelim sa javnošću jer ja nikada nisam bio žrtva i ne želim da ljudi stvore takvu sliku o meni. Međutim, s obzirom na to da su se pojavile neke spekulacije na tu temu, odlučio sam da za vaš portal prvi i poslednji put kažem pravu istinu. Hvala Bogu, nikada nisam imao ozbiljnijih zdravstvenih problema. Tako da, kada mi se desilo sve ovo, čini mi se da je panika odigrala veću ulogu od samog zdravstvenog problema. Završavao sam neke obaveze u gradu, zajedno sa drugaricom i u jednom momentu sam shvatio da nemam nikakvu kontrolu nad svojim telom.
Počela je da mi trne desna ruka i da mi se oduzimaju noge. Nisam osećao nikakve pokrete, bio sam kao robot. U jednom momentu sam pokušao da sednem na neku stolicu dok je drugarica bila u prodavnici i shvatio sam da ću se istog momenta srušiti i da neću uspeti da se povratim. Ona nije ništa znala jer sam mislio da je nešto prolazno i da će ubrzo biti sve u redu. Ali moja agonija počinje tek kada sam nekako uspeo u pratnji drugarice i taksiste da dođem do svog stana. Bolovi u predelu vratnog i ramenog dela bili su toliko nepodnošljivi da nisam znao šta da radim. Zvao sam hitnu pomoć nekoliko puta. To nije klasičan bol, već jedno stanje koje vam ne dozvoljava ni sekund racionalnog razmišljanja i ponašanja. Imate utisak da nestajete, osećate se pogubljeno.
Na kraju se ispostavilo da se taj bol javio kao posledica stresa koji je bio neminovan jer sam sebi zadao previše obaveza. Organizam se bunio, ali ja nisam obraćao pažnju. Stres se skupljao godinama i ovo je bio samo okidač, jer organizam nije mogao da se izbori sa tolikim pritiskom koji sam ja godinama potiskivao i ignorisao. Nisam želeo da priznam samome sebi da sa mojim organizmom nešto nije u redu. Prepisana mi je terapija i strogo mirovanje kojih se pridržavam koliko je to moguće jer moj posao ne dozvoljava apsolutno mirovanje, ali sam sebe lišio bilo kakvog nepotrebnog opterećenja i stresa i sada je sve, koliko toliko, pod kontrolom. Napravio sam radikalan presek i kada su ljudi koji me okružuju u pitanju, tako da su uz mene sada samo oni kojima dozvoljavam da budu deo mog života. Još uvek sam u fazi oporavka, ali se nadam da će uskoro sve biti u najboljem redu jer me čeka veoma radna i poslovno naporna jesen.
Voleo bih da svojim primerom poručim ljudima da ne zanemaruju ni najmanji signal koje im telo šalje, jer ukoliko pređu preko toga, desiće im se mnogo gora situacija, kao i meni. Imao sam potrebu sve ovo da ispričam, jer su već na određenim portalima počele da se pišu gluposti i neproverene informacije, da sam osetio potrebu da ispričam sve ovo kako bi ljudi bili upućeni u pravo stanje, a ne da čitaju svakakve budalaštine raznoraznih psihopata i nesrećnih idiota.
